Austerlic je prvi Zebaldov „roman“ u klasičnom smislu tog pojma, fokusiran na naslovnog lika i njegovo istraživanje sopstvene zamagljene prošlosti. I kao takav... Ok je. Nešto tu nedostaje. Komotno bi mogla biti jedna od vinjeta u Saturnovim prstenovima ili Vertigu i, čini mi se, u tom slučaju utoliko bolja. Stil je i dalje bogat, ali lagan, poletan, spretno pripovedan; tematski je priča celovita, međutim bila bi celovita i da smo stali negde na pola. Pretpostavljam onda da je struktura najveći problem za mene. Zgrada je veličanstvena, kao mnoge arhitektonske znamenitosti koje su plod opsesije Austerlica, međutim i na ivici tehničke zastarelosti, ili makar odbojnosti od strane mog deficitarnog mozga koji danas zna samo za JOŠ JOŠ JOŠ KAKO TO MISLIŠ NEMA NIŠTA NOVO VEĆ PET STRANICA.

3+