Za sada jedina knjiga iz ovogodišnje Women's prize for fiction selekcije koja me je privukla i to zato što je tema romana opsada Sarajeva. Nisam baš sigurna šta sam tačno očekivala, ali ovo što sam dobila je onako, recimo ok, tačno pisana za zapadnjake.

Meni su utisak pokvarile rečenice tipa sve je lakše udvoje, noževi u mom srcu i slično, koje autorka ubacuje kad god pokušava da opiše napetu situaciju ili neki trenutak solidarnosti. Predvidljiva je dosta: vrlo lako možeš da proceniš ko će preživeti a ko neće (mada me je ipak malo žacnulo kad sam došla do pogibije) i kraj je zbrzan, cap, cap, cap, tako da ostajemo bez razrešenja za sve ostale ljude iz zgrade (koja, naravno, funkcioniše kao mala Jugoslavija, samo svi ostaju složni do kraja romana), što je bzvz jer se poprilično potrudila da izgradi sve junake i junakinje.