''Neka te uvek vodi ono dete koje si nekad bio''

''Još od davnih vremena ljudi koji su se rodili i živeli u mom selu, srodili su se sa rekama koje su im na kraju oblikovale ličnost''

''Ne zna se, nikad se ne zna sve ali ima trenutaka kada smo skloni da poverujemo da možemo da saznamo sve ,možda zato što nam se u trenutku prepuni duša i svest i um ili ono što nas koliko toliko čini ljudima''

''Skoro svako ko me prvi put poseti pita da li jašem a ja zapravo bolujem od pada s konja koga nikad nisam uzjahao. To se na meni ne primećuje ali duša mi šepa već 78 godina''

Izuzetno melanholičan i sjedinjen sa najdubljim emocijama, Saramago kakvog smo imali malo prilike čitati.

Čuvena Noć knjige je prošla i ovo je prva knjiga koju sam kupio u okviru te akcije. O Saramagu sam čuo dosta i to uglavnom pozitivnog. Na kraju mi radoznalost nije dala mira pa sam nasumično, sudeći knjigama po naslovima, odabrao dve knjige od njega. Jedna od njih je upravo Male uspomene i rešio sam prvo nju da pročitam. Razlog – kraća je a treba mi nešto kraće trenutno.

Želja mi je bila već neko vreme da se upoznam sa Saramagovim stvaralaštvom. Da li je bilo dobro da Male uspomene bude prva knjiga koju ću od njega pročitati ne znam. Uglavnom, nisam ni oduševljen, ali ni razočaran. Imam i u vidu da je ovo neka vrsta autobiografije, on nama priča o svom detinjstvu i odrastanju.

Lepota knjige je što to radi u epizodama, odnosno vrlo kratkim poglavljima i ona nisu hronološki poređana. Povremeno se jedno poglavlje nastavi na prethodno, ali to nije pravilo. No, to ne kvari utisak čitanja, niti je problem pohvatati samu radnju.

Meni lično je bilo veoma nepotrebno da slušam o mnogim ulicama, ali opet, neko ko živi u Lisabonu (pod uslovom da se nazivi ulica nisu menjali) može lako da pronađe kuda se Saramago kretao i gde je sve odrastao.

Reklo bi se možda da je dobitnik Nobelove nagrade i neko ko je toliko poznat i ima mnogo prodatih romana sigurno neko ko dobro živi. Ovo je još jedna priča kako neko ko postaje uspešan u samom početku nije krenuo sa dobrom potporom. Saramago odrasta kao dečak unutar siromašne porodice. O jadima i poteškoćama priča kroz ovaj roman naširoko. I mislim da je u tome lepota – ne rađa se uspeh na drvetu, za svaki uspeh mora debelo da se radi i nekada je put dug. A svi koraci na tom putu vode ka uspehu i deo su njega iako su povremeno daleko od samog cilja.

Male uspomene su zbirka sećanja koja se lako čita i u njoj uživa. Saramago spominje i svoje druge romane povezujući ih sa određenim sećanjima ili događajima, pa ponekad saznajemo za neki deo iz života koji je poslužio kao inspiracija za neki roman ili njegov deo. Meni su lično takve stvari vrlo zanimljive.

Jasno je da je Saramago imao težak život dok je odrastao i da ova knjiga meni nije najbolja, ali to me neće zaustaviti da mu se vratim u budućnosti.

★ Za izdvojene citate i više detalja posetite blog Petrov svet
★ Možete me pratiti i na Instagram stranici

Nešto kao kratke autobigrafske priče iz djetinjstva među kojima da, ima simpatičnih i zanimljivih, ali ima i onih koje su onako, tako da mi je nakon svega neki srednji utisak.

In search of another book by José Saramago I came across this slim book instead. Recounting boyhood memories and adventures in Portugal from an early age to young adolescence. There’s a lot of sketchy memories some may be somewhat fabricated as José himself admits he was a compulsive liar which is an interesting fact to admit to when writing a memoir. However this doesn’t delve too deeply it’s more a recollection of simple and seemingly insignificant moments showing that childhood is a collection of bits and pieces of fact and perception. It also goes to show that small insignificant moments can make the most lasting impressions to a young impressionable boy.